Ventilisane kamene fasade
Ventilisane fasade su spoljni pokrivač i zaštita zgrade, a sastoje se od šupljine između konstruktivnog zida zgrade kao i njene fasadne obloge. Naziv ventilisana fasada se primenjuje zbog šupljine koja omogućava prirodnu ventilaciju. Samim tim vlažnost i kondenzacija tradicionalnih fasada se izbegava i dolazi do većeg izolacionog komfora.
Mnoge prednosti krase ventilisane fasade poput toga da se lako postavljaju fasadne obloge, moguća je ugradnja elektro sistema kao i vodovodnog sistema između zida zgrade i fasade. Takođe, još jedna prednost koja krasi ovaj tip fasade jeste mogućnost da se pokriju greške koje su napravljene prilikom izvođenja grubih građevinskih radova.
Ventilisane fasade u odnosu na toplotu
Ventilisane fasade mogu da smanje toplotu koju apsorbuje zgrada pri toplim vremenskim uslovima, usled refleksije sunčevog zračenja, ventilisanog vazdušnog sloja i primene izolacionih materijala. Sa druge strane, zimi ovi zidovi zadržavaju toplotu. Ventilisane fasade, koje zapravo imaju efekat dimnjaka, imaju efikasnu prirodnu ventilaciju. Zbog mnogih prednosti koje imaju ventilisane fasade, on se sve više primenjuju u savremenoj arhitekturi.
Ventilisane kamene fasade
Ove fasade su složenije i skuplje fasade, jer se materijali, odnosno kamen, koji se koriste fizčki teški, pa se još nazivaju i teške fasade. Kamen koji se koristi je debljine 2 cm, odnosno to je najmanja debljina prirodnog materijala, i 3 cm ili više od 4 cm. Težina materijala za debljinu od 3 cm je do 90 kg/m2. Kamen kao materijal koji se koristi ima poseban način obrade, ali i skuplji je i atraktivniji materijal, takođe i najtrajniji u odnosu na druge materijale. Ventilisane kamene fasade se povremeno održavaju, odnosno jednom do dva puta godišnje.
Materijali za ventilisane kamene fasade
Na ventilisanim kamenim fasadama se koriste prirodni materijali poput granita, mermera, peščara i polimermera. Kamen koji se primenjuje pri izradi ovog tipa fasada mora biti kvalitetan, da ima odgovarajuće ateste kao i da je svaka pojedinačna pozicija kontrolisana. Ukoliko kamen ima mane on se ne ugrađuje. Na svakoj pojedinačnoj poziciji potrebno je da ivice ne budu oštre.
Nošenje kamena na odredište
Postoje dva načina na koja se kamen nosi na potrebno mesto, a i zbog obezbeđenja ventilisanog sloja za prolaz vazduha, a to su:
- Ankeri
Potkonstrukcija
Sistemom potkonstrukcija se mogu rešiti svi objekti, dok to sa ankerima nije slučaj. Ankeri koji se primenjuju za kamene fasade su izrađeni od inoksa, a potkonstrukcija je izrađena od inoksa ili aluminijuma. Rešenje poput pocinkovanih profila se ne preporučuje zbog toga što nisu trajni.
Aluminijumske legure koje se koriste za potkonstrukciju su kvalitetnije od materijala koji se koriste za prozore. Aluminijum ima moge prednosti u odnosu na inkos, odnosno materijal ne varniči prilikom obrade i lakši je rad na samim profilima na licu mesta.
Ventilisani sloj
Za ovaj tip fasade potrebno je obezbediti da sloj vazduha cirkuliše kako zimi tako i leti. Širina ventilisanog sloja mora biti minimum od 2 cm i to bez prekida. Ventilisani sloj je zapravo horizontalni razmak od kamena ili profila do sloja termoizolacije. Potrebno je omogućiti ulaz vazduha sa donje strane fasade i izlaz na vrhu fasae.
Ulaz mora biti veći od 50 cm2 na dužini metar fasade. Sa druge strane, izlaz na vrhu fasade mora biti od 50 cm2 na dužini metar fasade. Odnosno, to je prolaz od 5 mm visine na dužini metar fasade. Ventilisane fasade nisu vodonepropusne, pa se samim tim to mora rešavati detaljima koji su vezani za fasadne otvore.
Sloj termoizolacije mora imati sa spoljne strane stakleni voal, odnosno od kamena i staklene vune, i određuje se za svaki objekat posebno. Potrebno je uraditi termički proračun i proračun prolaza pare, kao i druge proračune.
Osnovne faze kod izvođenja
Za početak bitno je postavljanje primarnih i sekundarnih nosača na projektovana mesta, koja se fiksiraju za konstrukciju objekta. Primarni nosači se fiksiraju u noseći deo konstrukcije objekta i treba da imaju dva ankera ugrađena u armirano betonsku konstrukciju. Ankeri su od inoksa A4 kvaliteta i međusobno su povezani vertikalno.
Gornji anker prima zatezanje, dok nosivost zavisi od udaljenja ankera u betonu i prešnika inoks ankera. Potrebno je postaviti podmetače odnosno distancere ispod primarnih i sekundarnih nosača. Samim tim se dobija termo- most između metalne potkonstrukcije i konstrukcije objekta. Nakon toga, postavljaju se vertikalni profili na položaj koji je potreban za kamen.
Potom se vrši pritezanje ankera u betonu, kao i na ostalim delovima objekta. Moment ključem se vrši pritezanje. Faza koja sledi je ugradnje termike. Ona ide malo ispred ugranje kamena, kako ne bi došlo do oštećenja. Ukoliko je je sloj na termoizolaciji vodoodbojni i paropusni, može se uraditi veća površina termike. Nakon što je materijal, odnosno kamen, spreman za ugradnju postavljaju se horizontalni nosači ili drugi profili koji prihvataju kamenu oblogu.
U svim fazama rada je potrebno da se radovi ne izvode iznad mesta rada, a kamenorezački i fasaderski radovi se rade sa stručnim ekipama. Mikro bimetalna korozija nema uticaj na stabilnost i trajnost potkonstrukcije, a ona se može pojaviti na dodiru podloški od inoksa i aluminijumskih površina profila.
Kamene fasade
Kamene fasade mogu se postavljati suvim ili mokrim postupkom.
Mokri postupak – Ovaj postupak se koristi kada fasada nije ventilisana. Kamene ploče mogu biti debljine 2 ili više centimetara. Ugradnja se vrši u cementnom malteru ili lepku. U oba ova slučaja je potrebno izvršiti skriveno ankerisanje ploča za zid.
Suvi postupak – Ovaj postupak podrazumeva postojanje jake potkonstrukcije na koju se profilima, kukama ili zavrtnjima kače precizno sečeni kameni elementi. Suvi postupak se koristi kada je fasada ventilisana, tačnije kada postoji sloj vazduha između kamena i termoizolacije. Minimalna debljina ploča je 3 cm, jer se kačenje vrši sa strane.
Kod klasičnog načina nošenja ventilisane kamene fasade, ukoliko je fasadni zid noseći koriste se specijalni ankeri. Ako je zid od giter blokova, koriste se hemijski ankeri. Ukoliko su noseći delovi na fasadnom zidu samo u nivou međuspratne konstrukcije, onda se umesto ankera koristi potkonstrukcija.
Ukoliko se napravi pravi izbor materijala koji je kvalitetan i siguran, kao i ako se održava fasadna obloga, time se obezbeđuje dugovečno ventilisanih kamenih fasada koja može biti minimum 80 godina.
Ako vam je potrebno krečenje vašeg stana, kuće, poslovnog prostora ili uređivanje vašeg doma, pozovite nas: 060/4492-300
